Urlik - bend

To što sam sve bi stalo

u taj urlik i još malo.

Prepodobno stvaram pravdu,

ko je grešan, a ko upravu.

Za boj ja spreman sam,

tu je plastični mač i svileni štit.

Uzalud gubim dah

dok šapćem na bes, a vrištim na mir.

I braniću tuđ stav,

žrtvovati ga.

Džabe il' ne,

kako okrutno je

kad opsuju me svi od reda, deder de.

Grabež, svrabež svud se širi.

Okupator zlobno viri.

U sred zamke sad je pao,

permanentno mi ga žao.

Kračkom oka sam

ja spazio reč što donosi mir.

Taštinom rušim ga

puška, pištolj njen manir.

K'o burazer mi je drag,

on uzvraća sve i potonji hir.

U seni gubim ga.

Zar nismo sami kad smo grešni svi.

U masi talasam sam.

Koje na vrhu - dnu

ne odlučujem to

dobro i zlo.

Od hridi sklanjam se da

preživim bezbedno,

oholo, zaludno ooo.