Linija

Ja mogu,

al' shvatam da sam

niko i ništa.

Od tvorca osuđen

krajnje nepromišljen.

Gde je drugima početak,

tu je za mene kraj.

Nikome ne trebam.

Liniju zatvaram.

Ma ne znam ni sam

šta treba da dam

pod vedrim nebom

suncem obasjan.

Da prihvatim mrak

moram postati jak

kad je tama

plodno tle mog korena.

Ja neću,

al' mogu biti

svako i svašta.

Samo se upregnem

k'o mazga potegnem.

Zar sebe da izgubim

time ja ne shvatam.

Nikoga ne trebam.

Liniju zatvaram.

Ma ne znam ni sam

šta treba da dam

pod vedrim nebom

suncem obasjan.

Da prihvatim mrak

moram postati jak.

Kad je tama plodno tle

mog korena.

I sada dao bih sve,

prodao sreću svu

samo da mogu krenut

sve iz početka.