Tudjinom

Juče novi dan je porš'o,

svi smo srce svoje dali,

žrtvovali ga za sutra,

nismo krali, nismo uzimali.

Permanentno svud' se širi,

on to hoće više bolje,

oportuno pamet viri,

što je moje ne mož' biti tvoje.

Gord, ponosan al' prkosan,

bos, gologlav al' prinosan,

sav besciljan pravac nemiran,

kome ću se dati.

Rast dosledan, a rob sam ja,

svest nemarna i oskudna,

kraj ponora, svetla od spolja,

tuđinom će me zvati znam.

Gord, ponosan al' prkosan,

bos, gologlav al' prinosan,

sav besciljan pravac nemiran,

kome ću se dati.

Rast dosledan, a rob sam ja,

svest nemarna i oskudna,

kraj ponora, svetla od spolja,

tuđinom će me zvati znam.