Urlik

To što sam sve bi stalo

u taj urlik i još malo.

Prepodobno stvaram pravdu,

ko je grešan, a ko upravu.

Za boj ja spreman sam,

tu je plastični mač i svileni štit.

Uzalud gubim dah

dok šapćem na bes, a vrištim na mir.

I braniću tuđ stav,

pa žrtvovati ga.

Džabe il' ne,

kako okrutno je

kad opsuju me svi od reda, deder de.

Grabež, svrabež svud se širi.

Okupator zlobno viri.

U sred zamke sad je pao,

permanentno mi ga žao.

Kračkom oka sam

ja spazio reč što donosi mir.

Taštinom rušim ga

puška, pištolj njen manir.

K'o burazer mi je drag,

i kad uzvraća sve i potonji hir.

U seni gubim ga.

Zar nismo sami kad smo grešni svi.

U masi talasam sam.

Koje na vrhu - dnu

ne odlučujem to

dobro i zlo.

Od hridi sklanjam se da

preživim bezbedno,

spokojno, zaludno ooo.