Kuda smo pošli da znam?

Sitnice u mom životu znače.

Paralelno tražim više želja.

Kad se stegnem udri malo jače.

Ko je vera a ko je nevera?

Osiono savest mene kudi,

dal smo ludi ili smo majmuni.

Nadobudno gledam sa visinine

svoga boga on o meni brine.

I nemam ništa reći, osim dve tri reči,

resči slobodne, spokojne, zaludne, otrovne.

Zato bacam grumen, kradem prsten, osuđujem sve što mrdne.

Noćima ja gorim, al' se borim, lomim znam.

Moja čežnja obilato mrači,

neka mrači neka se oblači.

Ožiljke na srcru svome nosim,

to što nosim stim se i ponosim.

Preporod u duši mene goni.

Stisni jače da me sve zaboli.

Utroba me steže i sad lomi.

Ukršata se svemir i atomi.