Potrošna roba

Kao ja lomim grane svoje,

i kao ja trošim srce moje.

Uzalud dao sve, čak i opiljke.

Svi mi smo potrošna roba.

Propuštam dan svoj, plan svoj,

da u tuđem oku postanem veći.

Sad spuštam gard svoj, stav moj

nesmotreno žurim, jurim u sve

to to to to to to

Kuda idem, kuda sam

lakoverni govore da svi smo srećnici.

Sve što vidim, sve što znam

nadobudni kažu da smo samo prokleti.

Vratiću radost, vratiću reč,

vratiću uzdah bar za tren.

Vratiću boje svoje,

gotovo je sada sve.

Naćiću sreću, naćiću mir

naćiću ko je za sve kriv.

Pravdaću borbu svoju

dokle god sam živ.

Dižem gard, spreman sam, dižem gard, o o o o.

Dižem gard, spreman sam, dižem gard, o o o o.

Korak il' dva zastajkujem ja,

vraćam se dole da potražim svoju glad.

Svi su sad tu, k'o u dobru i zlu.

Kuda, kuda, kuda, ko to zna

Kuda, kuda, kuda, gde sada.